strah

Ono kad ti samom sa sobom nije lijepo, kada ti treba taj netko drugi da bi se osjećao dobro. Kada imaš osjećaj da ne možeš disati bez te druge osobe. Kada se posvadiš sa tom osobom pa ti sve postane nevažno i jedino važno je da se vi odmah pomirite. Često ste van sebe, a rijetko mirni i zadovoljni i svejedno imate intenzivnu potrebu biti s tom osobom i strah vas je prekinuti taj odnos. Kada ste se posvadili s tom osobom i ne odgovara vam na pozive ili poruke ili ste prekinuli odnos (po tko zna koji put) i pere vas skoro prava apstinencijska kriza (preznojavanje, ubrzan rad srca, panika, mozak ne radi ništa drugo nego razmišlja kako da privuče i vrati natrag tu osobu, nesanica, gubitak apetita, gubitak interesa za bilo što drugo, nervoza i otresitost na druge).

Navedene stvari se događaju kada su partneri nedostupni, kada se ne mogu vezati ili ne žele ili su vezani uz nekog drugog. Kada su valne dužine partnera toliko različite da zapravo nema zajedničkih točaka, nema ih dovoljno da bi bilo zajedničkog užitka. Događa se u odnosima u kojima nedostaje ono što jedan ili oba partnera trebaju, bilo to ljubavi i nježnosti bilo seksualnosti ili stimulacija.

Zašto je loše ne prekinuti takav odnos? Iako vam zna biti lijepo, zapravo vam većinu vremena nije i održavanje takvog odnosa može biti opasno za vaše zdravlje. Može uzdrmati vaše samopoštovanje, samopouzdanje, Također, kontinuirano ste u stresu i to, dobro znate, utječe loše na fizičko zdravlje. Nažalost u takvim situacijama često znamo pribjegavati nekim sredstvima kao što su alkohol, amfetamini, barbiturati, narkotici, tablete za smirenje ili čak otvoreni pokušaji samoubojstva, koji bi smirili onaj mod „nešto nije u redu”, koji smo spominjali u prethodnom Blogu.

Odnos s ovakvim partnerom/partnericom ispunjava život frustracijom, srdžbom, prazninom i očajem. I unatoč višekratnim pokušajima da veza bude bolja ipak nije. Pa ipak, iako svjesni da bi za njih bilo bolje da prekinu, održavaju odnos varajući sami sebe.  Često se koriste racionalizacijom npr. „…Znam da me usprkos bešćutnosti zaista voli, samo mu je teško to pokazati. Zašto bi inače i dalje bio samnom?”. Ili „..znam da se ona često čini okrutnom i bezosjećajnom, ali možda sam i ja preosjetljiv”. Ili „..možda činjenica što se toliko svađamo pokazuje koliko se volimo”. A ponekad čak i nemamo tu racionalizaciju već jednostavno nas nešto obuzme i ne možemo si pomoći da nastavimo vezu unatoč svim poniženjima i grubostima koje smo, možda, od druge strane doživjeli. (To smo isto malo objašnjavali u prethodnom Blogu; odakle idu racionalne odakle impulzivne odluke koje nekad ne znamo ni sami objasniti.)

Pojam ovisnosti o drugoj osobi ne koristi se simbolički ili metaforički već je zaista moguće i zapravo često da osoba postane ovisna o ljubavnom odnosu tj. drugoj osobi. Stanton Peel nadovezuje se na narkomaniju i zaključuje kako element ovisnosti ne treba tražiti u tvari već u osobi koja je ovisna. Taj element ovisnosti u odnosu poprima oblik kompulzije odnosno prinudne potrebe za vezivanjem s određenom osobom. Ta kompulzija vas nagosnki tjera na uzimanje adiktivne supstance, u ovom slučaju osobe, iako znate da vam škodi.